Istraživanje udruženja Tim 42, zasnovano na dokumentaciji o nadzoru tokom 2025. godine iz 97 lokalnih samouprava, pokazuje da su nezakonitosti utvrđene u 310 postupaka, a da je samo u 24 zabeleženo da je o tome obavešteno tužilaštvo ili sud.
Saopštenje Tima 42 prenosimo u celost.
Nalazi su predstavljeni 5. oktobra 2026. u Beogradu, na javnoj diskusiji „Inspekcijski nadzor za čistiji vazduh: izazovi, dobre prakse i rešenja“, koju su organizovali Tim 42 i Fondacija BFPE za odgovorno društvo.
Najčešće utvrđena nezakonitost je nevršenje merenja emisija, zabeleženo u 252 postupka, zbog čega izostaju podaci o količini zagađujućih materija koje postrojenja ispuštaju. Lokalne samouprave često nemaju pouzdane evidencije o operaterima, a u 623 od 736 nadzora inspektori nisu izvršili uvid u registre i evidencije. U 82 od 97 analiziranih samouprava radi samo jedan inspektor za zaštitu životne sredine, u 26 inspektori obavljaju i druge poslove, a nijedna od obuhvaćenih inspekcija nema instrumente za merenje emisija.
Utvrđivanje nepravilnosti ne prati uvek dosledno sprovođenje mera i pokretanje postupaka za utvrđivanje odgovornosti. Istraživanje beleži nepotpune zapisnike, mere naložene „preporukom“, rokove produžavane za godinu dana ili više i obustavljene postupke bez utvrđivanja odgovornosti za ranije povrede propisa. U 65 samouprava podnosioci prijava nisu uredno obaveštavani o pokretanju i/ili ishodu postupaka, a 21 samouprava je navela da prijava nije bilo, iako je samo Tim 42 u njima podneo 177 prijava.
U diskusiji je istaknuto da funkcionalan sistem nadzora zahteva jasne odgovornosti, bolju organizaciju rada i redovnu razmenu podataka između lokalnih službi i nacionalnih institucija. Podaci o kvalitetu vazduha treba da pomognu usmeravanju kontrola, dok je manjim opštinama potrebna dostupna stručna i pravna podrška. Ukazano je, međutim, na izostanak dovoljno jasne političke volje da se ovi problemi sistemski rešavaju. Iskustva sa lokalnog nivoa pokazala su koliko nadzor zavisi od savesnih i stručnih pojedinaca, čiji rad često nije dovoljno prepoznat i podržan.
Izneti su primeri pritisaka i negativnih posledica sa kojima se inspektori suočavaju upravo zbog nastojanja da dosledno obavljaju svoj posao, naročito pri kontroli javnih ustanova i lokalnih preduzeća, zbog čega je istaknuta potreba za njihovom institucionalnom zaštitom. Kao primer dobre prakse u radu inspekcije navedena je upotreba kontrolnih lista, koje omogućavaju ujednačeniji i pregledniji nadzor.
U predstavljanju slučaja Krušika u Valjevu ukazano je na dugotrajnost postupaka i obraćanje građana udruženjima zbog izostanka odgovora institucija. Primeri iz Leskovca pokazali su da saradnja građana, udruženja i inspekcije može doneti rezultate i kod manjih zagađivača, poput pekara, ali i da prekoračenja emisija nisu ograničena na industriju, već su zabeležena i kod javnih ustanova. Kao dobra praksa predstavljena je Mapa zagađivača vazduha u Leskovcu, koju je razvio Tim 42. Posebno je naglašen značaj poverenja između lokalnih samouprava, nacionalnih institucija i civilnog društva.
Preporuke istraživanja i poruke diskusije obuhvataju jačanje kapaciteta i zaštitu samostalnosti inspektora, ažurne registre i bolju razmenu podataka, kvalitetno vođenje postupaka, podršku za merenje emisija, dosledno sprovođenje mera i utvrđivanje odgovornosti, uz obaveštavanje građana i jačanje poverenja između institucija i civilnog društva.
Publikacija je dostupna na: https://tim42.org.rs/wp-content/uploads/2026/07/Analiza-Inspekcijski-nadzor-2.pdf.
