LESKOVAC – U prvih šest meseci ove godine Razvojnom savetovalištu Dečjeg dispanzera u Leskovcu prijavljeno je 11 slučaja vršnjačkog nasilja, dok je za celu 2018.g prijavljeno 13 slučajeva.

„To nam govori da se polako deca, a i roditelji ohrabruju i prijavljuju nasilje zato što imaju saznanje da nadalje neće biti sami u toj priči, da institucije imaju protokole o postupanju u svakom pojedinačnom slučaju i da će na svaki način pomoći da nasilje prestane“ – kaže Marina Stefanović Momčilović dipl.socijalni radnik i rukovodilac tima za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja ovu nimalo laku temu za razgovor.

Vršnjačko nasilje je tema o kojoj se u poslednje vreme govori, ali se teško staje na put ovoj pojavi.

Četiri ministarstva su još 2009.god. potpisala protokol o saradnji u cilju zaštite dece od zlostavljanja i zanemarivanja.

Nasilje u školi je dostiglo kulminaciju i veliki je broj dece koja trpi nasilje od svojih drugova i drugarica sa kojima bi trebalo da dele tajne, da se druže i medjusobno podržavaju.

Zakoni, uredbe, naredbe, protokoli o saradnji, kažnjavanja, edukacije, prevencije …samo su neke od brojnih pokušaja države da prevenira, spreči i zaustavi nasilje u porodici, na radnom mestu, u školi.

Pored policije, škole i Centra za socijalni rad u rešavanje ovog problema uključen je i Dom zdravlja koji je kao i ostali formirao tim za zaštitu dece. Smatra se da se roditelji prvo javljaju izabranom pedijatru kada primete da sa njihovim detetom nešto nije u redu. Od toga da dete nerado ide u školu, da beži sa časova, da dobija slabije ocene, da se ne druži, izbegava i ukućane… pa do modrica, ogrebotina i rana.

Najvažnije je da roditelji primete detetovo drugačije ponašanje i odmah potraže pomoć, zato što deca poprilično dugo ćute i ne kažu da trpe nasilje.

Tim za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja u Domu zdravlja čine: direktor, pedijatar -načelnik Dečijeg dispanzera, glavna sestra Dispanzera, načelnik hitne medicinske pomoci, glavna sestra patronažne službe, psiholog i socijalni radnik koji je ujedno i vodja tima. Postoji poseban obrazac koji se popunjava i svaki slučaj se prijavljuje. Batut ima jedinstvenu bazu podataka koja je maksimalno zaštićena i gde se slivaju svi podaci o nasilju nad decom. Zakonski su obavezni svi da prijave čak i sumnju na zlostavljanje ili zanemarivanje čak i po cenu da se pogresi mada se jako retko greši a često smo im mi jedini koji mogu da pokrenu proces da izadju iz začaranog kruga nasilja.

Kroz ovo savetovalište, pored ostalih, prođu sva deca koja trpe vršnjačko nasilje jer je sa takvim detetom neophodan kontinuirani rad.

„Nakon što je nasilje ustanovljeno kontinuirano se radi sa detetom i porodicom i u zavisnosti od konkretnog slučaja teče i terapija. Savetovalište ima, pored dipl.socijalnog radnika, dva psihologa, dva logopeda i pedijatra. Psiholozi se zalažu da svako dete dolazi na razgovore dok ima bilo kakve simptome zbog traume koje je doživelo. Razne su promene kod dece u takvim situacijama recimo umokravaju se, plaše se da izađu iz kuće, neće da idu u školu, a imaju i organske poremećaje kao što su proliv, povraćanje, bolovi u stomaku“ – kaže Marina Stefanović Momčilović.

Zlostavljana deca pate od velikog broja fizičkih, emocionalnih i razvojnih problema koji ugrožavaju njihovo zdravlje, sposobnost da uče i produktivnost u kasnijem životnom dobu.

Paralelno se radi i sa roditeljima. Ponekad,roditelji iz najboljih namera često i greše.

„Ja stalno savetujem roditeljima da se malo smire, da ne pričaju u kući stalno o tome, ne sakupljaju komšije i rodbinu, ne prepričavaju dogadjaje jer takva situacija loše utiče na dete. Praksa pokazuje da u takvim okolnostima dete, vrlo često, počne samo sebe da optužuje misleći da je samo prouzrokovalo lošu stvar“ – naglašava Marina Stefanović Momčilović.