Potpisivanjem ugovora Milevi Stamenković i njenoj porodici, iz Leskovca ustupljen je stan na trajno korišćenje u zgradi za socijalno stanovanje. Stamenkovići su prosvetni radnici koju su još 1975. godine iz Leskovca krenuli za poslom. Život ih je odveo u Crnice, u opštini Gradačac, a onda ih je u rodni Leskovac, gde sem prijatelja nisu imali ništa, vratio rat.
Od 1992.godine oni žive kao podstanari. Radili su u mnogim selime u opštini Medveđa i dočekali penzije, ali stambeno pitanje nisu uspeli da reše. Sreću što im je grad napokon obezbedila krov nad glavom Mileva ne može da sakrije.
„Živimo u jako lošim uslovima, gledamo da će plafon pasti, pogotovu kad su sada ovi zemljotresi bili ili ćemo propasti u podrum.Tražili smo stan ali nismo imali uslova da plaćamo.Da se ovo nije desilo i ove zime bi morali da ostanemo tu pa kako bude“ – kaže Mileva Stamenković.
Mileva se je u „Danu otvorenih vrata“ obratila gradonačelniku Goranu Cvetanoviću za pomoć i nakon sprovedene procedure, prijavljivanja na javni poziv i dokumentacije o tome da je izbeglica koja živi u jako lošem stanu sa suprogom koji je lošeg zdravstvenog stanja i sinom, dobila je ovaj stan.
Ova zgrada izgrađena je 2010 godine donacijom UNHCR-a u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice Republike Srbije i Centrom za socijalni rad kome je ova zgrada i data na upravljanje.Ima 20 stanova i u njima živi 35 korisnika. Petnaest porodica suinterno raseljena lica, a pet su iz kategorije socijalno ugroženog stanovništva.
„Za razliku od drugih stambenih jedinica koje se koriste za sličnu namenu ovde stanari nemaju mogućnost otkupa stana, već pravo korišćenja za šta treba da ispune zakonom propisane uslove, a jedan od glavnih je imovinski cenzus koji ne može da bude veći od iznosa prosečne mesečne zarade na teritorgiji Leskovca“ – rekao je Predrag Momčilović, direktor Centra za socijalni rad Leskovac.
