Oko 30 hiljada pravosnažnih presuda, kojima su građani dobijali banke zbog toga što su im naplaćivale obrade kredita,mogu da se vrate i građani će biti u obavezi da plaćaju troškove postupka advokatima banka. Oko 10 hiljada građana će se naći u ogromnom problemu među kojima i veliki broj ljudi iz Leskovca i sa Juga Srbije, tvrde advokati iz GG „Za Leskovac zajedno“.
Oni tvrde da je ovo presedan i da Srbija danas ima pravosuđe koje sudi po političkim stavovima, a ne po zakonu.
„Nikada se nije desilo da Vrhovni sud, posle 420 odluka koje su bile identične, na ovakav način okrene pravnu praksu pogotovu ne u ovolikom broju predmeta. Procenjuje se da je između 200 i 250 hiljada ovih postupaka aktuelno na teritoriji Srbije“ – kaže Dušan Mitić advokat.
On je detaljno objasnio postupak koji je doveo do ovakvog stava Vrhovnog kasacionog suda.
Kako je objasnio Dužan Mitić, advokat, sa ovim sporovima krenulo se još 2015-16. godine kada je pokrenut veći broj tužbi protiv banaka i da je 2018 godine došlo do ujednačavanje sudske prakse nakon što je Vrhoni kasacion sud doneo odluke kojima je ukinuo odluke nižestepenih sudova i presudio u korist građana.
„Tada je ondašnji predsednik ovog suda dao veliki intervju u kome je rekao da su ove tužbe osnovane i da banke nemaju prava da naplaćuju taj trošak. Već 2020. godine došlo je do ujednačavanja sudske prakse na nivou svih odeljenja u Vrhovnm kasacionom sudu“ – rekao je Mitić.
Zvanična potvrda o pravičnosti ovakve odluke doneta je početkom 2021. godine od istog suda da bi, kako kaže Mitić, šest meseci kasnije Vrhovni sud zauzeo dijametralno suprotni stav i stao na stranu banaka.
„Okreće svoju sudsku praksu i od tog trenutka nastaje potpuna pravna nesigurnost, odnosno kolaps. U tom smislu da pojedini sudovi usvajaju tužbene zahteve, pojedine odbijaju da bi Vrhovni sud na kraju preinačio sopstvenu praksu i krenuo da presuđuje u korst banaka apsolutno“ – navodi Mitić.
SUDSTVO NA STRANU KRUPNOG KAPITALA
Da je ovakva odluka Vrhovnog kasacionog isključivo politička rekla je Vaisć Ninoslava, advokat i odbornik GG „Za Leskovac zajedno“.
„26.02. 2021. godine Privredna američka komora sa svojim predstavnicima uputila je pismo premijerki Ani Brnabić i predsedniku Aleksanru Vučiću u kome jasno traži da se reši problem tužbi protiv banaka za povraćaj novca na ime troškova obrade kredita i osiguranje kod nacionalne korporacije za stambene kredite. Tada kreće pokušaj vlasti da utiče na sudstvo“ – rekla je Vasićeva objašnjavajući do kojih je sve izmena ili pokušaja izmena Zakona bilo u minulom periodu, a poslednji je promena stava Vrhovnog kasacionog suda vezana upravo za ove slučajeve sa bankama.
„Posotji osnovana sumnja da je to uticaj države u cilju razrešenja ovih postupaka na takav način da se siromašni građani, koji su i bili korisnici kredita još više osiromaše.Tada je sudstvo stalo na stranu krupnog kapitala i to nije jedinstveni slučaj. Danas se sudi isključivo po političkim stavovima, a ne po zakonu“ – istakla je Vasićeva.
Ona tvrdi da to nije slučaj samo sa bankama već da u Leskovcu advokati imaju slučajeve sa predmetima za komunalne usluge.
„Kod nas je parkas da se štiti bužet javnih preduzeća, budžet Republike i krupnog kapitala poput banaka. Tada sudovi obavezuju stranku na plaćanje sudskih troškova što je po Zakonu ne dozvoljeno“ – naglasila je Vasićeva.
PRAVOSUĐE NA APARATIMA
Advokat Nemanja Stanković smatra da su građani apsolutno izgubili poveenje u pravosuđe.
„Prema nekim istraživanjima građani imaju više poverenja u javne beležnike nego u pravosuđe. Naše pravosuđe je na aparatima“ – rekao je Stanković.
On je podsetio da sudije ne smeju da budu nosjioci političkih funkcija i suditi po zakonu.
„Sudije bi trebalo da budu imuni na sve politički odluke. Da li su imune i da li sude nezavisno? Ovde se jasno vidi da je politika umešala svoje prste u pravosuđe.Evidentno je da se štiti privatni interes, kroz zaštitu kapitala a da je javni interes marginalizovan“ – rekao je Stanković i naglasio da predstavnici vlasti raznim izjavama po televizijama otkrivaju dokaze i na taj način „eksplicitno vrše pritisak na pravosuđe“.
