Stonoteniski klub Dubočica iz Leskovca danas okuplja tridesetak dece i mladih u gotovo svim uzrasnim kategorijama. Iako interesovanje za ovaj sport ne jenjava, a talenat među najmlađima ne izostaje, put do vrhunskih rezultata zahteva mnogo više truda, rada i ulaganja nego što se to na prvi pogled čini.
Trener kluba Miomir Ilić ističe da je stoni tenis jedan od tehnički najzahtevnijih sportova, koji od igrača traži izuzetnu koncentraciju, brzu reakciju i veliku mentalnu snagu.
„Bitna je motorika i brzina donošenja odluka, jer se sve dešava u deliću sekunde. Zbog toga je stoni tenis izuzetno zahtevan, ali i veoma stresan sport“, objašnjava Ilić.
U zemljama u kojima je stoni tenis razvijen, ulažu se značajna sredstva u infrastrukturu i sistemski rad sa mladima. Sa druge strane, domaći klubovi, bez adekvatne finansijske podrške, često nemaju mogućnost da se ravnopravno takmiče na međunarodnoj sceni. Ipak, u Dubočici već sada treniraju mladi igrači koji nagoveštavaju ozbiljne domete.
Među njima se posebno izdvajaju Viktorija Ušakova i Andreja Stevanović, član reprezentacije Srbije u kategoriji mlađih kadeta.
„Andreja je ove godine osvojio Top 12 turnir za mlađe kadete do 13 godina, dok je na Top 12 turniru do 15 godina zauzeo deveto mesto. Trenutno je peti na rang-listi kadeta, iako igra sa godinu dana starijim protivnicima. On i Viktorija su na međunarodnom turniru u Nišu osvojili prva mesta u konkurenciji mlađih kadeta“, navodi trener.
Govoreći o interesovanju dece za sport, Ilić smatra da su društvene mreže u velikoj meri uticale na smanjenje fizičke aktivnosti, dok se mališani češće opredeljuju za popularnije sportove poput fudbala, rukometa ili košarke. Stoni tenis, kako kaže, uglavnom biraju oni koji u njega ulaze iz ljubavi i spremnosti na posvećen rad, uz značajnu podršku roditelja, naročito tokom takmičenja.
U klubu treniraju i osobe sa invaliditetom, među kojima je i Miša, reprezentativac Srbije, koji je na poslednjem prvenstvu osvojio drugo mesto. Njegov rezultat dodatno potvrđuje da stoni tenis, kao sport brzine i preciznosti, ne poznaje granice i da svima pruža priliku za dokazivanje.
Planovi kluba usmereni su ka organizaciji turnira, najpre na regionalnom, a potom i na državnom nivou, ali i ka postepenom jačanju baze mlađih igrača. Uprkos skromnim uslovima, Dubočica opstaje zahvaljujući entuzijazmu trenera, podršci roditelja i upornosti dece koja svakodnevno treniraju.
„Sve je manje entuzijsta i sve se svelo na čist profesionalizam, a to košta. Dovođenje stručnjaka koji bi edukovali trenerski kadar predstavlja veliki finansijski izdatak“, zaključuje Ilić.
U salama za stoni tenis, daleko od velikih tribina, ipak odrastaju generacije koje strpljivo uče da u deliću sekunde donesu pravu odluku — i za stolom, i van njega.
„Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji jedodelio sredstva“
