Imovina političkih funkcionera, privrednika, ali i „običnih“ građana biće na skeneru od marta sledeće godine, a svako ko ne bude mogao da dokaže njeno poreklo, odnosno da su nekretnine, novac i vozila koje poseduje stečeni na zakonit način suočiće se sa drakonskim kaznama i ogromnim porezima, pišu Večernje novosti.
Prema Zakonu o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu (usvojen u februaru, a stupio na snagu 11. marta), za „lov“ na nelegalnu imovinu biće zadužen poseban sektor Poreske uprave, koji je, kako je rečeno Večernjim novostima u ovoj instituciji, već formiran.
„Poreska uprava je spremna da sa početkom primene zakona pokrene postupke iz svojih nadležnosti u skladu sa Zakonom o utvrđivanju porekla imovine“.
U ovu posebnu jedinicu Poreske uprave, po Zakonu, svoje eksperte treba da delegiraju i MUP, NBS, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za sprečavanje korupcije, Republički geodetski zavod, Agencija za privredne registre i Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti. Oni za to imaju rok do polovine decembra, a početkom septembra trebalo bi da budu usvojeni i svi podzakonski akti koji će detaljnije regulisati primenu ovog zakona.
U Ministarstvu pravde kažu, za „Novosti“, da očekuju da će svi nadležni organi, koji su uključeni u sprovođenje Zakona, biti u potpunosti spremni za njegovu potpunu i doslednu primenu, u skladu sa svim navedenim rokovima.
KAZNA DO DVA MILIONA
PRAVNA lica koja ne dostave tražene podatke posebnoj jedinici Poreske uprave, mogu biti sankcionisana novčanom kaznom od 100.000 do dva miliona dinara. Fizičkim licima, koja ne čuvaju kao profesionalnu tajnu podatke do kojih su došli u postupku utvrđivanja imovine i posebnog poreza, preti kazna od 50.000 do 150.000 dinara.
Po Zakonu, „na udaru“ će se naći oni za koje se posumnja ili utvrdi da, za najviše tri uzastopne kalendarske godine, imaju razliku iznad 150.000 evra između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda. Ko će biti proveravan biće utvrđeno godišnjim smernicama koje donosi direktor Poreske uprave, a na osnovu analize rizika, ali postupak se može pokrenuti i po prijavi građana ili neke institucije.
Takođe, Zakonom je predviđeno da se poreskom stopom od čak 75 odsto oporezuje nezakonito stečena imovina, koja predstavlja razliku između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda za koje lice ne može da dokaže poreklo.
izvor: Večernje novosti
