Odmah na početku želim da se ogradim – niti sam muzički kritičar, niti imam muzičko obrazovanje. Doduše, oni koji me dopbro poznaju kažu da imam „dobro uvo“ i da na prvu loptu prepoznam hit. I evo, tri večeri zaredom, devet sati mog dragocenog života, iz najboljih i po malo patriotskih razloga, posvetila sam izboru srpskog predstavnika za Evroviziju. RTS je pokazao da ume da napravi dobar šou, uz doduše, malo naporne i na momente voditelje sa neukusnim komentarima. Ipak, oni su ovde manje bitni.
Da budem iskrena,veliki sam fan Evrovizije od malena. Menjala se ona, menjala se ja, ali jedno je ostalo isto – dobra muzika, dobra pesma. Toga, na žalost ove, kao ni prethodnih godina na festivalu koji se isprva zvao „Beovizija“, a kad su se ljudi iz unutrašnjisti naljutili, prekrstili ga u „Pesma za Evroviziju“, nije bilo. Čast izuzecima sa fenomenalnim vokalima, ali dosadnim pesmama. Svaka čast i Ani Stanić koja nam je pokazala da odlično izgleda, Tijani Dapčević, koja nije izgubila volumen u glasu, ali kada sam odslušala njihove presme, jedini zaključak do koga sam došla jeste da im je karijera u ozbiljnoj krizi. Da li da pominjem Acu Lukasa? O Bože, NEEEE !!! Što bi rekli klinci, dok je nastupao i on i njegovi tikovi, imala sam ozbiljan transfer blama.
Favoriti – Sara Jo i Zoe Kida… Mhmmm… Mlade lepe, sa izuzetnim vokalom, ali, šta se zaboga desilo ??? Zoe je čak i za moje laičko uvo falširala, i izgledala kao loša reinkarnacija Brižit Bardo u sumraku karijere, a Sara… ne znam…. Nisam ja ljudi moji konzervativna, ma naprotiv ! Ali pored scenskog kostima koji je izgledao kao „odeća“ iz trećerazrednog filma za odrasle, devojka je šapitala o nekoj muškarčini i o tome da bruji čaršija… O njenoj zadnjici će svakako brujiti čaršija. I, eto, za samo 4 boda, pobeže joj pobeda i ode pravo u ruke gospođe sa karanfilom u reveru, koju muče pitanja o sjaju kose Megan Markl, jetri, slezini, centralnom nervnom sistemu… doduše, pola nisam razumela, ali sam shvatila da nema knjižicu. Neki novi trend, šta li je…? Žena tri minuta pere ruke i nabraja unutrašnje organe. Nije to loše, problem je kako prevesti pesmu, kako jeobjasniti Evropljanima od kojih ćemo očekivati čuvenih 12 poena. Teško. Hoće li Evropljani shvatiti suštinu.. ne verujem, šta će biti s nama u Torinu ? Mislim da će nas baš biti sramota.
Do maja, kada će se Ana Đurić, alijas Konstrakta, pojaviti na velikoj Evrovizijskoj sceni, možda kao autor pesme nešto i doradi, recimo aranžman i koreografiju, jer menjanje teksta bi bila nemoguća mislija. Pre velikog evrovizijskog finala imamo i dva polufinala, i ja ću kao veliki poštovalac ove manifestacije biti srećna ( skoro kao kad je Šerifovićeva pobedila), ukoliko uopšte prođemo u to finale. Do tada ćemo pesmu čuti mnogo puta i možda shvatimo suštinu, odnosno, kako to umetnica može biti zdrava bez zdravstvene knjižice.
I za kraj samo da dodam – organizatori, vi što pravite ove spektakle na RTS-u, javite se Željku Joksimoviću, ne pitajte šta košta, ako ste se nešto zamerili, oprostite, samo neka napiše pesmu, mislim PESMU zbog koje nećemo da sramimo tuđi sram. Do tata, svako dobro, i redovno perite ruke.
Zvezdana Pejčić
