Vlasotinački „Vodovod“ je preduzeće koje u ovoj opštini godinama važi za velikog gubitaša. Propusti u radu ranijih rukovodstava, očuvanje socijalnog mira zadržavanjem cene vode na niskom nivou i veliki gubici u mreži neki su od najznačajnijih razloga zbog kojih se preduzeće našlo u nezavidnoj poziciji. Iako je, prema rečima direktora Zvonka iLića, ispravljeno 40 stavki koje je našla revizija kao neispravne, to nije dovoljno za rešenje problema. Neophodna su nova ulaganja. Problema ima i u “Komunalcu”. O ovome, kao i o tome šta se dešava sa sportskom halom i zašto su davanja za poljoprivredu za narednu godinu gotovo duplirana, razgovaramo sa Bratislavom Petrovićem, predsednikom opštine Vlasotince.
Monog „prašine“ oko Vodovoda i Komunalca u Vlasotincu. Šta se dešava sa tim preduzećima, jesu li oni večiti gubitaši ili im ima spasa?
– Da, oba posluju sa negativnim finansijskim rezultatom jer su veliki deo problema kod oba preduzeća neizmirene obaveze prema dobavljačima ali i nenaplaćena potraživanja iz ranijih godina. Ovo je, može se reći, decenijski problem. Javna preduzeća su se oslanjala na opštinski budžet jer je opština osnivač ovih preduzeća. Došlo je vreme da prestanemo da „guramo pod tepih“ neke stvari već smo rešeni da se uhvatimo u koštac sa ovim problemima i probamo da ih rešimo.
Postoji li način za to, vidite li izlaz iz nagomilanih problema?
– Ima izlaza i mi smo krenuli u taj veliki posao. Znate, gotovo sve političke garniture su se, mogu da kažem, dodvoravale građanima i nisu povećavale cene ovih usuga. One su potpuno nerealne i zato ćemo morati da povećamo cenu vode, a i usluge odvoženja smeća će morati građani da počnu da plaćaju, što do sada nisu činili. Pored toga i način snabdevanja Vlasotinca vodom je jako skup način, tako da danas recimo za kubik prerađene vode u Vlasotincu plaćamo struju 14 dinara, a poređenja radi Leskovac struju za kubik prerađene vode plaća dva dinara. Da građani ne bi ispaštali držala se jako niska cena vode. Međutim,to nije rešenje i zato smo se odlučili na povećanje cene vode.Ukoliko te probleme ne rešavamo, dugovanja kod oba preduzeća bi u narednom periodu bila tolika da bi oba preduzeća bila dovedena bukvalno u katastrofalnu situaciju iz koje više ne bi bilo izlaza. Za “Vodovod” ćemo u 2021. godini povećati osnivački kapital za 45 miliona dinara da izmirimo obaveze prema EPS-u, 17 miliona za rekonstrukciju vodovodne mreže jer postoji velik odliv vode i osam miliona dinara za nabavku i zamnu vodomera kod određenih korisnika. U naredne tri godine zamenićemo vodomere kod svih korisnika kako bismo imali pravi uvid u potrošnju.
Kako ćete “Komunalac” rešiti?
– Njima se iz budžeta nadoknadjuju usluge čišćenja i održavanja grada, zelenih površina, usluga prihvatilišta za pse, tako da su budžetom sredstva za ovo preduzeće predviđena u iznosu od 30 miliona dinara. U planu je i nabaka 150 kontejnera za sva velika sela, tako da će u narednoj godini uslugu iznošenja smeća plaćati opština, ali već od janura 2022. godine tu uslugu će plaćati sami građani. Tako ćemo zaštiti prirodu i smanjiti mogućnost stvaranja divljih deponija tamo gde im nije mesto.Kod “Komunalca” smo takođe u 2021.godini planirali povećanje osnivačkog kapitala od 10 miliona dinara, sa druge stane oni, kao i Vodovd moraju da daju sve od sebe da se troškovi što više smanje.
Budžetom za narednu godinu ste predviteli gotovo duplo više sredstava za poljoprivredu. Da li to znači da će se ovoj oblasti posvetiti najveća pažnje?
– Da, opredelili smo osam miliona dinara za podsticaje u poljoprivredi jer smatramo da imamo nedovoljno iskorišćenog poljoprivrednog zemljišta i želimo da damo doprinos za podizanje ove grane na jedan viši nivo. Suština je u tome da polovinu teritorije naše opštine čini poljoprivredno zemljište.U ovoj godini smo subvencije dali uglavnom za nabavku sadnog materijala za voćarstvo i vinogradarstvo.U planinskom delu, gde plastenička proizvodnja i nije baš moguća, dali smo milion dinara za osemenjavanje u stočarstvu, a predviđena su sredstva i za narednu godinu.Predvideli smo i 3,5 miliona dinara za uređenje atarskih puteva.
Doneli ste odluku i o povraćaju poreza mesnim zajednicima, možete li nam pojasniti o čemu se radi?
– Zamislili smo da od poreza na imovinu, koji građani plaćaju od nepokretnosti,vraćamo mesnim zajenicama deo novca, kroz njihove planove i programe, a u okviru projekta „Zajedno do cilja“, kako bi oni mogli da rešavaju probleme u svojim mestima vezane za radove koji ne zahtevaju proceduru velikih javnih nabavku. Na taj način bi unapredili mesta u kojima žive.
I ranija rukovodstva, pa i vi. često ste kritikovani zbog toga što u sportskoj hali nema grajenja, šta je problem sa tom halom?
– Na tom prostoru se nekada nalazio vodovod, ideja je bila da se ta voda iskoristi za zagrevanje hale, ali mora da se urade dodatna istraživanja tla jer se prilikom bušenja naišlo na stenu .Mi smo već u tom poslu, radili smo toplotno-rashladnu stanicu, ono što je u planu za narednu godinu je izrada još dva projekta bez kojih ne može da se završi grejanje u ovom sprotskom objektu. Radi se o projektu hidrogeoloških istraživanja i projektu opremanja, izgradnje i povezivanja sa toplotno-rashladnom stanicom.Kada ti projekti budu gotovi i kada znamo njihovu vrednost mi ćemo kroz neki od narednih rebalansa predvideti ta sredstva i rešiti taj problem.
„Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština VLasotince.Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“
