Kada politika liči na igru, retorika političara se svede na gomilu uvreda, a novinarska pera otupe na prave vesti, dobija se utisak da smo svi učesnici nekog velikog rijalitija. Političari kao glavni učesnici koji se bore za neku od više desetina hiljada evra glavnu nagradu, mediji za sitniš od honorara, a ostali su gledaoci koji su izgubili smisao svog, pa utehu traže u posmatranju i kometarisanju tuđeg života.
Tako danas izgleda dan u jednoj provinciji u kojoj usled nedostatka interesantnih ili suštinski važnih životnih sadržaja glavna tema čaršijskih priča bude ko je kome, šta i kako rekao na sednici Skupštine grada.
I ne pišem ovo da bih bilo koga kritikovala, već da sebi olakšam činjenicu da sam možda prvi put u životu bila pred velikom profesionalnom dilemom. Napisati članak sa naslovom jedne od od sočnih uvreda, koji bi svakako bio jako dobro čitan, ali ne i dovoljno profesionalan ili napisati izveštaj sa zasedanja na kome se govorilo o budžetu – novcu građana koji bi trebalo da znaju gde se i kako troši i iz kojih razloga opozicija osporava izvršenje sa suficitom koji se poodavna nije dogodio, koji bi definitivno interesovao mnogo manji broj čitalaca, ali bi zadovoljio javni interes.
Izabrala sam opciju koja nema opravdanja. Nisam objavila ništa. Ništa u znak revolta. Revolta u šta se pretvorio ovaj 21. vek, revolta protiv izgubljenog sistema vrednosti, profesionalnih kodeksa, ljudskog dostojanstva. Revolt zbog popularizovanja onoga što je loše, što nije ispravno ni po ljudskim ni Božjim zakonima. Revolta što životna egsistencija zavisi od toga koliko si spreman nisko da sagneš glavu i radiš stvari za koje znaš da nisu ispravne. Stvari koje su kao pravilo ponašanja postavili oni koji nemaju kapacitet da shvate šta su uradili ili ih to i ne interesuje mnogo. Zbog sutra koje će ovako biti mnogo gore nego danas, zbog nasleđa na koje se stalno pozivamo, a šta ustvari ostavljamo pokoljenjima. Degradaciju vrednosti, popularizaciju neznanja…
Znam da će mnogi, koji dođu do ovih redova, reći „radi onako kako misliš da je ispravno“. Biće u pravu, ali neće promeniti činjenicu da bi naslov sa gomilom uvreda bio daleko čitaniji. Ne mogu protiv sebe.
Nataša Đorđević
