… a možda, već sutra i tvoja.
Kolege danas objavile vest, ja malo zakasnila (što za novinara i nije baš pohvalno) da je deda Milutin po nalogu Višeg javnog tužilaštva pušten da se brani sa slobode. Za neupućene deda Milutin je juče, na svom kućnom pragu, pucao u muškarca starog 34 godine koji je pokušao da ga opljačka. Mnogi će pomisliti pljačka, ko pljačka, dešava se gotovo svakodnevno, neko bude priveden i tu se stvar završava. Ova priča je malo drugačija.

Na pisanja medija, o ovom događaju, gde je deka uzeo stvar u svoje ruke kako bi odbranio sebe, svoju nepokretnu suprugu i svoj dom, najpre su odreagovali čitaoci koji su u samom startu dali podršku deda Milutinu, ali izrazivši na jedan pozitivan način svoje nezadovoljstvo, može se reći svime. „Čudnim“ zakonima naše države, bahatim lopovima koji se više ne boje nikoga, već nekako po ustaljenoj navici da se čast i obraz ne brane ili se brane uzaludno, a meni se čini, možda i grešim, da krađa više i nije tako velika sramota. Ono, iz mog detinjstva „ko krade, taj je lopov, a ko je lopov ide u zatvor“ nekako više nema istu težinu. Možda je, a možda i nije, baš zato deda Milutin uzeo stvar u svoje ruke, a čitaoci prepoznali nameru. Umalo da sve ostane na tome. Pričali bi pojedinci o hrabrom dedi koji brani svoje, da se potpuno neočekivano, nije oglasio neko od koga mnogo toga zavisi. „Čovek koji je branio sebe ne bi trebalo da bude u zatvoru“ rekao je ministar Unutrašnjih poslova i deda Milutin je pušten da se brani sa slobode. Ne sme da napušta svoje boravište, ali nije iza rešetaka. Postoji verovatnoća da će se i krivični zakon u tom delu promeniti, što je svakako fenomalna stvar, a najgenijalnije je to što nam je starac, koji je blizu devedesete godine, održao predavanje koje zaslužuje veliki aplauz.

Ostaviću Vama da zaključujete, imate svoje stavove na ovu kao i mnoge druge tame, a ja ću pozdraviti deda Milutina rečima „Živeo ti nama još dugo, dugo“, i dooobro ću zapamtiti ovu lekciju.

Nataša Đorđević