Pravoslavni vernici danas, 21. septembra, obeležavaju Malu Gospojinu, praznik Rođenja Presvete Bogorodice.
Mala Gospojina spada među velike Bogorodične praznike i posvećena je rođenju Marije, majke Isusa Hrista. Praznik se u narodu vezuje za radost, porodicu, blagostanje i početak nove nade.
Prema crkvenom predanju, Presveta Bogorodica rođena je od pravednih Joakima i Ane, koji su se dugo molili za potomstvo. Njeno rođenje predstavljalo je ispunjenje njihove molitve, a kasnije je postala majka Hrista i jedna od najpoštovanijih ličnosti hrišćanske vere.
Mala Gospojina posebno se poštuje među vernicima, a mnoge porodice ovaj dan obeležavaju kao krsnu slavu. U narodu se praznik tradicionalno povezuje i sa završetkom leta i početkom jesenjeg perioda, pa su uz njega vezani brojni običaji.
Na ovaj dan vernici odlaze u crkve i manastire, pale sveće i mole se za zdravlje i mir svojih porodica. Kao i za druge velike praznike, veruje se da dan treba provesti u miru, bez svađa i teških poslova, uz poštovanje praznika i okupljanje porodice.
Mala Gospojina ujedno najavljuje period godine u kojem priroda prelazi u jesen, pa se u tradicionalnom narodnom kalendaru smatrala važnom prekretnicom između letnjih i jesenjih dana.
