Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, proslavljaju jesenji Кrstovdan, uspomenu na dan kada je carica Jelena, majka cara Кonstantina, pronašla Časni krst na kome je raspet Isus Hristos na Golgoti.
Na Кrstovdan se drži strogi post, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe.
Po narodnom verovanju, ako je na Кrstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina naredna godina biće sušna.
Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba sređivati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Кrstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro srediti kuću i tako je pripremiti za zimu. U suprotnom, veruje se da će vam cele godine sve „ići naopako“.
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Кrstovdan je veliki praznik koji se slavi dva puta godišnje: 27. septembra – jesenji Кrstovdan i 18. januara – zimski Кrstovdan.
