Diplomirani sociolog koji je bio ubeđen da će raditi posao za koji se školovao i kojije iskreno voleo, ipak je još u ranoj mladosti otkrio drugu ljubav – košarku. Zato je upisao i Višu trenersku školu, i nakon diplomiranja, siguran državni posao zamenio je adrenalinom na košarkaškom parketu. Leskovčani ga poznaju i kao trenera „Zdravlja“, vrsnog pedagoga i vanserijskog pristupa treninzima. Putevi su ga vodili na razne strane, od Praga, preko Maroka i Sibira do brojnih kampova košarke u Srbiji i Crnoj Gori.
Kada je 2016. Godine dobio poziv iz Kine da dođe u Peking i bude košarkaški trener, našem sugrađaninu Zoranu Joviću otac je rekao „Pa zar ćeš u Kini da budeš gastarbajter“? Priznaje da je i sam imao određenu dozu predrasuda, jer o Kini, Kinezima i njihovom načinu života nije imao nikakvo predznanje. Ipak, dolazak u Peking, kako kaže za STAV potpuno mu je promenio život i sada ne može da zamisli kako bi izgledalo nastaviti život na nekom drugom mestu. Zoran Blackey Jović Kinu opisuje kao potpuno drugu dimenziju u odnosu na sve što smo o njoj čuli ili učili.
„Kina je sve samo ne siromašna zemlja sa siromašnim ljudima. Prvih mesec dana bilo mi je najteže da se adaptiram na njihovu kuhinju, koja je čak i za nas, leskovačke gurmane prilično ljuta i začinjena. Sada je stvar drugačija, otkrivene su sve čari i prednosti kineskih jela“ – kaže Zoran.
Prvi posao u Pekingu bio je u trenerskoj školi gde je počeo da radi sa američkim trenerima.
„Radio sam sa decom u tri uzrasne grupe od pet do osam godina, zatim sa decom od 10 do 12 i najstarijom grupom od 14 do 16 godina. Te škole košarke organizovane su tako da budu što masovnije, da se treninz održavaju najmanje jednom nedeljno. Sticajem srećnih okolnosti u proleće 2018. godine dobio sam ponudu da radim individualno sa ženskom kineskom reprezentacijom. S obzirom na uspehe koje smo postigli, glavni trener kineske reprezentacije mi je predložio da radim sa najuspešnijim kineskim univerzitetskm trenerom za žensku košarku. Cilj nam je bio ponovno osvajanje titule univerzitetskog šampionata. Od tog dana prošle su tri godine, ja sam i dalje na Univerzitetu kao trener a počastvovan sam i sertifikatom „Ekspert“ za svoju oblast. Naravno, osvojili smo dve titule, 2018. i 2019. godine U međuvremenu radim na tome da i od muške ekipe napravimo tim koji može da osvoji prvo mesto“ – kaže Zoran.
KINA KAO DRUGA DIMENZIJA SVETA
Pored poslovnih uspeha zbog koga su Kinezi zavoleli njega, Zoran je zavoleo Kinu i njene ljude, za koje kaže da pripadaju nekoj, za nas nedokučivoj pozitivnoj dimenziji.
„Kina je zemlja veličine Evrope, naravno, sa duplo većim brojem stanovnika. Zemlja koja beleži vrtoglavo razvoj u protekle tri decenije, uz vredne ljude i radnike, neverovatnom brzinom grade i šire svoju građevinsku infrastukturu. Na sve strane niču nove zgrade, nova naselja sa po dvadeset zgrada sa po dvadesetak spratova. Kinezi su vredan i odan narod. Da, ovde je komunistički sistem ali sa kapitalističkim načinom rada i razvoja. Još jedna od predrasuda sa kojom sam došao u ovu daleku zemlju je da su Kinezi siromašni, ali je neverovatno koliko bogatih ljudi ima u Kini. Siromaštva gotovo i da nema, postoji srednja klasa, a svako ko želi da radi, dobije pristojan posao. Minimalne zarade u Kini kreću se oko 500 dolara, a prosečne oko 1200 dolara“ – objašnjava Jović za naš portal.
KINA I KORONA, ZABLUDA ILI REALNOST
U Kini, posebno u Pekingu, svi nose maske, i pre nego što je naspupila pandemija korone. Zbog vesti koje stižu iz Srbije, Zoran kaže da ga u ovom megalopolisu upravo te maske asociraju na koronu.
„Disciplina i efikasno reagovanje, od početka pandemije koja je kako tvrde krenula iz kineskog grada Vuhana, doprinelo je da se u Kini sada covid tek sporadično pominje. Ljudi žive potpuno normalno, iako su mere opreza svuda. Na ulasku u tržne centre, muzeje, bioskope i pozorišta, skenira se svaki gost i ukoliko se pojavi i najmanja sumnja, ljubazno se zamoli da izađe. O vakcinaciji se ovde gotovo i ne govori. Kineska vlast nije odredila rizične grupe koje su u obavezi da se vakcinišu. Vakcina je isključivo na dobrovoljnoj bazi, ali je interesovanje Kineza jako malo“ – kaže naš sugrađanin.
KINESKA NOVA GODINA – VREME VESELJA I PUTOVANJA
Po lunarnom kalendaru, s obzirom na to da Kinezi godinu računaju po mesečevim menama, Nova 2021. u ovu Azijsku zemlju stigla je prekjuče. Praznik, kako nam pojašnjava Zoran, najznačajniji u kineskoj kulturi i tradiciji.
„Putovanja za Kineze predstavljaju posebno zadovoljstvo, a cene im nisu bitne bez obzira na destinaciju, oni to mogu da plate. Za Kinesku Novu godinu posećuju rođake u Americi i Evropi, a turitički najviše vole da putuju u Australiju i na Novi Zeland. Oni koji ostaju u Kini, ovaj praznik slave vrlo svečano, i to im je jedan od najbitnijih dana u godini. Nebo iznad Kine 11. februara eksplodira od najraliičitijih vatrometa koji umeju da traju i satima. Gotovo sve je zatvoreno tokom praznika. Počela je godina Bika , a simbolim ove životine ukrašeni su svi važni objekti, tržni centri i turističke destinacije Pekinga. Kinezi se jako raduju godini bika, jer po njihovom verovanju on simbolizuje težak rad, trud ali i uspeh koji će nas održati i dati nam energiju za sve što predstoji“ – objašnjava Zoran.
KINEZI VOLE TESLU
Da, ali osim poštovanja lika i dela najvećeg uma čovečanstva, kako smatraju, Kinezi su se okrenuli i onome čemu je prosloavljeni srpski naučnik posvetio život – očuvanju prirode i smanjenju zagađenja. Elektronski automobili Tesla postali su sastavni deo života Kineza koji sve manje koriste klasična goriva.
„Pored Tesle, koji se takođe proizvodi i u Kini, u Pekingu postoji i ogromna automobilska industrija u kojoj se proizvode kola na električni pogon, i sva je prilika da će u narednih deset godina Kinezi voziti isključivo elektroautomobile“ – kaže Zoran.
Razgovor sa našim sugrađaninom i prijateljem završavamo pitanjem da li planira da se vrati u Srbiju. Odgovara da u ovom trenutku kada je upoznao lepotu kineske tradicije i mudrosti sa jedne strane i savremen, moderam način života, ne razmišlja o povraku u Srbiji. Tamo negde, na dalekom istoku pronašao je svoj drugi dom.
