Među Vlasotinčanima postoji je 15 – ak ljudi koji su svojim radom i zalagnjem ostavili neizbrisiv trag u istoriji ovog mesta i koji zaslužuju da se o njima više govori i piše. Mnogi od njih su zapostavljali svoj lični život jer su bili posvećeni rodnom mestu, a da ih se danas retko ko seća.

„Žalosno je što niko od tih ljudi nije ostao zabeležen u sećanju na način da recimo neke ulice nose njihova imena i da budućim naraštajima postanu uzor u vladanju i ponašanju“ – govori Srba Takić o znamenitim Vlasotinčanima.

O nekima od njih govori za STAV.

Hristifor Crnilović čovek koji je ostavio impozantnu etnografsku zbirku, toliko značajnu da je Etnografski muzej u Beogradu dao kuću na Zelenom vencu u kojoj se zbirka nalazi (Manakova kuća).Na 60.godišnjicu od njegove smrti postavljena je skulptura blizu kuće u kojoj je proveo poslednje godine života.

„Evo interesante stvari vezane za karakter Vlasotinčana. Za života, Crnilovića su ovde zvali Kica pustood, zato što je živeo sam, svude se kretao, sakupljao starine i nisu ga shvatali ozbiljno“ – kaže Takić i dodaje da je taj nadimak uklesan na skulpturi jer govori o karakteru ljudi da ono što ono što ne razumeju žele da omalovaže.

Učitelj Petar Spirić, takođe je jedan od znamenitih žitelja varoši na Vlasini. On je radio 53 godine u Vlasotincu, inicijator je osnivanja biblioteke, čovek koji je sakupio izjave 49 kmetova da ne žele da se pripoje Bugorskoj već Kneževini Srbije i osporio Bukureštanski sporazum po ovom pitanju.

Hadži Toma Manić je ceo svoj život posvetio knjigama koje je darivao Vlasotincu. Lekar Jovan Jovanović, nije bio rodom iz VLasotinca ali je kao vojni lekar tu službovao i ostao. Imao je jednu od najvećih Fondacija za opismenjavanje i za lečenje ženske mladeži, koju je posvetio Vlasostincu.

Milan Nešić, pukovnik kraljevske vojske, bio je glavni pregovarač za oslobođenje Ljubljane posle Prvog svetskog rata u vreme kada su se Srbi preko Slovenije povlačili iz logora. On je bio najškolovaniji u pregovaračkom je timu. Milan Nešić projektovao je kej na Vlasini. Uvek se radoi vraćao u Vlasotince, a sestre su mu ostale ovde da žive.

„Uspeli smo da mu pre sedam godina podignemo spomenik na keju koji je on projektovao. Nedavno smo ga i obnovili jer ga je jedan vozač udario autom“ – kaže Takić.

„Ovaj sadržaj je do projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“.

STAV

FREE
VIEW