Što sam više upoznavao Vlasotince smatrao sam da ono to zaslužuje i da nism uspeo ni mali deo onoga što Vlasotince pruža da sačuvam – kaže Srba Takić.

Srba Takić, direktor biblioteke, zaljubljenik u Vlasotince, čovek je koji gotovo ceo svoj radni vek posvećuje čuvanju sećanja na VlasotincE. On to čini kroz brojne knjige čiji je pisac ili urednik, kroz novinske članke, istraživanja i druge aktivnosti usmerene na nezaborav ljudi i događaja koji su obeležili istoriju Vlasotinca i okoline. Za STAV kaže da je za sve to zaslužan entuzijazam, koji ga prati od vremena kada je kao mlad novinar počeo da radi u tada ponovo pokrenutom listu „Vlasina“, 1995.godine.

List „Vlasina“ pokretan je nekoliko puta i te 1995. godine postajala je opasnost da se ponovo „ugasi“. Želja mladih novinara bila je da on ipak opstane.

„To je bio način da se sačuva ugled lokalnog glasila, jednog od najstarijih u Srbiji. Postavili su me za urednika, ubrzo nakon što sam se zaposlio i tada sam počeo da insistiram na istraživanju istorije Vlasotinca i njenom publikovanju. Nakon toga sam krenuo sa knjigama“ – govori Takić.

Prva knjiga, koja nosi njegov urednički potpis je knjiga vlasotinačkih pesnika izdata 1998. godine. Do danas, kao urednik, potpisao je oko 250 knjiga.

„Kroz vreme sam sticao velika poznanstva i iskustva koja su me terala da idem iz teme u temu, a sve sa ciljem da ono što je Vlasotince sačuvam od zaborava. Što sam više upoznavao Vlasotince smatrao sam da ono to zaslužuje i da nism uspeo ni mali deo onoga što Vlasotince pruža da sačuvam“ – kaže Takić.

Na pitanje kako objašnjava toliku povezanost Vlasotinčana sa Vlasotincem koja nije uobičajena za druge krajeva objaštnjava da veliki broj Vlasotinčana potiče od kolonizatora, a najviše od ljudi iz Crne Gore i sa Kosova i Metohije koji su ga nastanjivali. Tokom 19. veka četiri puta je paljeno do temelja i svaki put se dizalo iz pepala.

„Nicalo je svaki put bolje i lepše jer je nastajalo iz patnje tih ljudi i iz njihove želje da održe svoje porodice. A od tih ljudi uvek su se pojavljili neki koji su sijali još sjajnije od ostalih i davali snagu generacijama jer su svoj život posvećivali rodnom kraju. To su činjenice“ – kaže Takić.

Pre 20- tak godina priredio je knjigu u kojoj je sakupio izjave poznatih ljudi, koji su boravili u Vlasotincu, među kojima su Tihomir Đorđević, Mita Rakić, Feliks Kanis, Živojin Mišić i drugi koji su o Vlasotincu pisali kao o otvorenoj sredini sa vedrim, optimističnim ljudima. Izdvajamo reči Mite Rakića, književnika, prevodioca, političara…

„Ja sam mislio da je Vlasotince selo, ili, ako ne to, a ono kakva mala i jadna kasabica. Ali kako sam se iznenadio kad sam ušao u varoš koja nije samo po imenu nego u samoj stvari varoš, koja je tako čista, bela, uljudna i uređena, kao da je 30 godina pod Srbijom bila. Ovde nema turskih zidova, nego su kuće na ulici. Kuće su lepe i čiste, mnoge su na dva boja, izgledaju kao neke vile. Kao varoš Vlasotince je lepše od Prokuplja i Vranja; kao mesto od Leskovca, a od Pirota i kao varoš i kao mesto.“
(Mita Rakić, Iz nove Srbije, Kneževina Srbija)

Srba Takić nastavlja svoju misiju negovanja kulture sećanja. Na stolu smo zatekli nacrte za neka nova izdanja jer ovom čoveku enduzijazam ne prestaje.

„Ovaj sadržaj je do projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“.

STAV

FREE
VIEW