Vrlo često može da se čuje kako je zova izuzetno zdrava biljka, a u našem narodu postoji tradicuja pravljenja soka od ove biljke. Nabolja je, složni su stručnjaci ona koja raste na planinama, ali ova blagorodna biljka može da se nađe i u mnogim gradskim dvorištima. Loše je to što je ne koristimo na pravi način iako nam je na dohvat ruke.
Za ovu biljku kiažu kažu da je jedna od najlekovitijih na svetu. Zova sadrži velike količine flavonoida, karotena, vitamina C. Cvetovi su bogati su eteričnim uljima u kojima ima flavonoida, glikozida, hlorogenske kiseline, tanina i pektina, dok plod sadrži glikozide, tanine, malo eteričnog ulja, šećer, voćne kiseline, vitamin C, selen, vitamin B. Svi delovi biljke bogati su gvožđem, natrijumom i kalijumom. Stručnjaci kažu da je svaki deo ove čudotvorne biljke lekovit, od korena, preko stabla, lišća, cvetova, pa do bobica koje ostanu kada procveta.
O njenim lekovitim svojstvima se puno piše, ali se malo zna. Da li ste znali da zova leči grip, zapušene sinuse, bronhitis, astmu i alergije? Takođe, dokazano je da sok od zove popravlja imunitet, a pomaže i kod dijabetesa i zatvora. Cvet zove koristi se u slučaju groznice, sinusitisa, stimuliše rad znojnih žlezda, a u kombinaciji s lipom posebnoje efikasan u snižavanju temperature. S kantarionom se koristi protiv virusa gripa i herpesa simpleksa.
U vreme pandemije, kada na svaki način pokušavamo da osnažimo imunitet, dovoljno je , sudeći po naučnim studijama, samo redovno koristiti čudotvornu zovu.
U našim krajevima poznato je da zovu najviše koristimo tokom letnjih dana, kada pijemo sok od cveta ove bilojke.
Druga polovina maja i početak juna idealno je vreme za branje cveta zove. Zato, nemojte da budete lenji, uberite cbet ove savršene biljke, napravite sok, osušite je za čaj tokom zime, napravite od nje melem. Dobro zdravlje i jak imunitet potražite tamo gde i naši preci – u prirodi.
