Jutrašnju izjavu ministra Šarčevića da i u Leskovcu ima učenika obolelih od korona virusa preslušavala sam više puta u nadi da nisam baš dobro čula. Nažalost jesam. Između nekoliko ostalih gradova ministar Šarčević pomenuo je i Leskovac.

Ne bi se rodila sumnja u ovakvu izjavu, naročito ne od strane ministra i to izrečenu na nacionalnoj televiziji, gde bi trebalo da postoji odgovoronost o javno iznešenoj činjenici, da se mesecima unazad ne bavim statitstikom vezanom za korna virus. Svakog dana Zavod za javno zdravlje Leskovac šalje novinarima jednoličnu, suvoparnu informaciju o broju testiranih, zaraženih i kako oni kažu, strukturi zaraženih, što i ako rogobatno rečeno, ostavlja prostora da se put virusa može da prati. Upravo ta „struktura“ govori da je od 1. septembra, znači od početka školske godine, do danas na području Jablaničkog okruga korona virus registrovan samo kod jednog učenika.

I… šta sad? Pa sada mi postaju jasni komentari ispod tekstova o stanju covida u kojima čitaoci iskazuju negodovanje i sumnju u tačnost informacija te se zbog „ne verovanja“ lagodno i ponašaju. Nisu ljudi maliciozni, kako se ponekad čini, neodgovorni su oni u koje su sve oči uprte u vreme pandemije kada je strah za životom veći od gole činjenice. A činjenice u ovom slučaju nema.
Hoćemo li verovati ministru ili referentnoj ustanovi sad je stvar izbora. Maske ćemo sigurno da nosimo, ruke da peremo kao i celog života, nećemo da se okupljamo na svadbama i slavama a da li ćemo decu da šeljemo u školu, iskreno ne znam.

Nataša Đorđević