Vlasotince je bilo opština koja je imala izuzetno veliki broj zaraženih korona virusom u odnosu na broj stanovnika, te je kovid ambulanta radila danonoćno. Na vreme velikih „pikova“ sada gledaju kao na period koji ih je sve ujedinio sa željom da spasu ljudske živote.
Na početku je bilo teško, kažu, vladao je strah jer nisu znali sa čime se suočavaju, a svi su bili svesni da se ljudski životi gube.
„Znate kako je bilo, nismo ni mi bili baš sigurni šta se dešava i dokle to može da ide, a sa druge strane ljudi su bili uplašeni i dolazili u ambulantu i kada za tim nije bilo potrebe“ – kažu lekari, sestre I tehničari ove zdravstvene ustanove.
Krizna situacija podigla je nivo posvećenosti poslu svih, od lekara i sestara do vozača i spremačica, ocenjuju danas, kada korona više nije bauk.
„Mi smo, kao Dom zdravlja, mnogo više radili nego što su nam to mogućnosti dozvoljavale. Lečili smo i izlečili veliki broj pacijenata koji zbog nedostatka kapaciteta, nije mogao da bude primljen u leskovačku bolnicu“ – kaže dr Nela Milenković.
Kao i sama pandemija i situacija se menjala. Strah od korone je povremeno prestajao, ljudi su se opuštali, a zabrane okupljanja i propisane mere prevencije nisu se poštovale.
„Da, bilo je okupljanja po raznim veseljima, a onda vrlo brzo nakon toga nama pune ruke posla. Dešavalo se da se u ambulanti sretnu skoro svi oni koji su bili na nekoj od proslava“ – kaže dr Milenković.
„Radili smo danonoćno, nije se pitalo šta je čija obaveza, svi smo bili okrenuti pacijentima. Nije se čekalo na testiranje, na snimanje, pacijent je odmah u toku dana dobijao kompletno obrađenu laboratoriju, rendgen dijagnostiku, kompletno sve“ – kaže glavna sestra Sanja Ristić.
Šef voznog parka Zoran Kocić, koji je sve vreme vozio pacijente u vozilu Hitne pomoći, kaže da su bili na udaru 24 sata.
“Vozio sam pacijente za Leskovac, Niš, Kruševac. Na sreću nisam ima situaciju da sa pacijentom u jako lošem stanju ne stignem na vreme do bilo koje od ovih bolnica i to mi je mnogo značilo. Najteže su mi padali trenuci kada sam se noću vraćao iz niške ili kruševačke bolnice, pa auto putem samo vidiš sanitetska kola sa rotacionim svetlima, to je zaista bilo strašno“ – kaže Kocić.
Na pitanje novinara kako sada, sa distance, gledaju na to vreme, saglasni su u jednome a to je da su funkcionisali kao tim i da su svoje zadatke obavljali odgovorno. A često su, kažu, imali utisak da su u ratnom stanju. Govore da su ponosni jedni na druge i na činjenicu da pacijenti nisu čekali i da nije bilo ne pregledanih.
Korona je u Vlasotincu odnela dosta života, tačan broj preminulih u ovoj opštini se ne zna, u Srbiji je od ovog virusa do sada preminulo 17,5 hiljada ljudi.
„Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržano medijskom projektu nužno ne izražavu stavove organa koji je dodelio sredstva“.
