Spaljivanje korova i biljnih ostataka na njivama i pored puta Zakonom je zabranjeno, ali je to i dalje vrlo česta pojava, a biljni ostaci imaju veliki uticaj na strukturu zemljišta.
“Biljni ostaci imaju velik uticaj na popravku strukture zemljišta, direktno utiču na bolju raciju, povećan sadržaj kiseonika, a time i na razvoj korenovog sistema. To se naročito može odraziti na teškim zemljištima gde se popravlja vodni, vazdušni i toplotni režim i formira povoljnija struktura zemljišta. Kasnije sve ovo omogućuje lakšu i kvalitetniju obradu, uz smanjeni utrošak goriva. Proizvođači bi morali da obrate pažnju na plodored, jer je to veoma važan i efikasan način borbe protiv bolesti i štetočina, a pri tome je besplatan. Pravilnom i planiranom smenom useva mogu da se izbegnu poteškoće u obradi i onemogući prezimljavanje pojedinih štetnih insekata“ – kaže stručni savetnik leskovačke Poljoprivredne savetodavne stručne službe Jelena Stoiljković.
Stručnjaci već duže vreme upozoravaju na to da se iz zemljišta gubi veliki procenat organske materije, koja je jedan od osnovnih indikatora plodnosti zemljišta, a paljenje žetvenih ostataka je u direktnoj vezi sa opadanjem sadržaja organske materije.
“Problem je što se to i dalje radi, iako se ima u vidu da bi se zaoravanjem ove organske materije mogao ublažiti negativan trend njenog opadanja u zemljištu. Pozitivan efekat zaoravanja biljnih ostataka uglavnom zavisi od tipa zemljišta, ali, u svakom slučaju, na ovaj način se organska materija unosi u oranice gde će se njenom kasnijom mineralizacijom osloboditi hranljive materije koje koriste biljke. Ova mera kao posledicu ima smanjenje potrebe za kupovinom skupih mineralnih đubriva. Postoje još mnogo negativnih efekata spaljivanja biljnih ostataka kao što je gubljenje azota i vlage, koja je neophodna jesenjim usevima za rast i razvoj. U površinskom sloju zemljišta pravi se sterilna sredina, tj. uništavaju se mikroorganizmi koji su odgovorni za niz procesa važnih za gajene biljke“ – naglašava Stoiljković..
Proizvodna 2020. godina je karakteristična po tome što su prinosi kukuruza visoki, pa je na parcelama gde je zasejan velika količina organske materije koju treba usitniti i zaorati.
Iako deluje da paljenjem biljnih ostataka poljoprivrednici smanjuju troškove proizvodnje, oni ih dugoročno povećavaju. Na degradiranom zemljištu je potrebno mnogo više ulaganja, kako u obradu, tako i u kupovinu mineralnih đubiva da bi ostvarili željeni prinos.
Najčešći razlog koji poljoprivrednici navode u prilog spaljivanju biljnih ostataka jeste nedostatak adekvatne mehanizacije za obavljanje ovog posla.
