Dvoipomesečna delimična obustava rada prosvetnih radnika, u kojoj trenutno, zbog cirkularnog modela, učestvuje više od 200 škola u Srbiji, za sada ne daje konkretne rezultate, iako pregovori predstavnika reprezentativnih sindikata i Vlade permanentno traju.
Pored zahteva koji se tiču korekcije koeficijenata, uvođenja socijalnog dijaloga u visokom obrazovanju i obavezujućeg procenta finansiranja visokoškolskih ustanova od strane države, osnovnim je traženo da se plata profesora početnika izjednači sa republičkim prosekom, piše Rešetka.
„To nam je i obećano i potpisano. Oktobra prošle godine, sa tadašnjom predsednicom Vlade, Anom Brnabić, potpisali smo obavezujući Protokol, gde u preambuli stoji da se Vlada obavezuje da zaradu nastavnika početnika dovede do republičkog proseka. Sada ona iznosi 86 hiljada, a povećanjem od 11 odsto, koliko je budžetom predviđeno, biće uvećana za oko 10 hiljada, znači 96 hiljada, što je republički prosek iz septembra. U januaru će on premašiti 104 hiljade dinara“, rekao jedanas u Leskovcu Dobrivoje Marjanović iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
On dodaje da su sindikati predložili i jedno sistemsko rešenje, nakon čega više nikada ne bi bilo štrajkova prosvetara:
„Dva puta u toku godine, 1. juna i pred usvajanje budžeta za sledeću godinu, upoređujemo i usklađujemo platu nastavnika početnika sa republičkim prosekom. Na sastanku koji je usledio, predstavnici Vlade nisu bili raspoloženi da razgovaraju na tu temu, pa nama ništa drugo ne preostaje, nego da nastavimo sa štrajkom“.
Direktna posledica ponižavanja profesije biće hroničan nedostatak kadrova. Danas ni za lek nema profesora matematike, informatike i nemačkog jezika, a u narednim godinama, zbog sve manjeg broja studenata na pedagoškim fakultetima, biće problema i sa predavačima ostalih predmeta, smatra Marjanović.
Glavni, kao i ostali zahtevi morali bi biti uneti u novi Kolektivni ugovor, jer aktuelnom rok ističe 5. marta. U suprotnom će prosvetni radnici radikalizovati štrajk, do potpune obustave.
„U međuvremenu smo informisani da će Ministarstvo da ukine deo zarada tokom štrajka, kao i da će propušteni časovi morati biti nadoknađeni. To su, pre svega, razlozi što se štrajk trenutno odvija po cirkularnom modelu. Smanjenje plata bi bio dodatni udarac na naš budžet, a na nadoknadu časova nećemo pristati. Trudimo se da tokom časova radmo što efikasnije i zahvaljujemo učenicima i roditeljima, našim partnerima u obezbeđivanju dostojanstvenijeg položaja prosvetnih radnika“, istakla je Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije.
Prema podacima, koje je, za nadležnost Školske uprave Leskovac, izneo Aleksandar Nikolić iz Okružnog odbora sindikata obrazovanja Srbije, od 63 obrazovne ustanove i Doma učenika, u dvonedeljnom štrajku kroz skraćenje časova na 30 minuta, bile su 43 škole. Deset se odlučilo za kombinovani model 30+15, a deset nije obustavljalo rad.
„Podršku smo dobili i od predškolskih ustanova u Jablaničkom okrugu, koje su obustavu sprovele prema svojim metodama, a škola ’11. oktobar’ se, zbog specifičnih uslova, nije priključila, ali nam je pružila podršku. Prema saznanjima kojima raspolažem, ni u jednoj školi tokom tog perioda nije bilo problema’“.
Štrajk se, dakle, nastavlja i, bez obzira na činjenicu da je od potpisivanja obavezujućeg protokola prošlo skoro godinu i po dana, prosvetari će biti strpljivi do isteka roka Kolektivnog ugovora, ali će se Vlada, nakon toga, ističu, suočiti sa potpunom obustavom rada.
